Evropska unija razmatra mogućnost uvođenja benzina E20: O čemu se radi?
Evropska unija bi uskoro mogao otvoriti put novoj vrsti benzina – E20, s udjelom bioetanola do 20 odsto. Cilj je s jedne strane smanjiti zavisnost EU-a o skupom uvozu nafte, a s druge strane sniziti cijenu benzina.
Evropska unija bi uskoro mogao otvoriti put novoj vrsti benzina – E20, s udjelom bioetanola do 20 odsto. Cilj je s jedne strane smanjiti zavisnost EU-a o skupom uvozu nafte, a s druge strane sniziti cijenu benzina. U sklopu predstojeće revizije evropskih propisa o gorivima razmatraće se mogućnost dopuštanja benzina s udjelom etanola do 20 odsto. To proizlazi iz pisma predsjednice Evropske komisije Ursule von der Leyen trojici zastupnika CDU-a u Evropskom parlamentu, Peteru Lieseu, Jensu Giesekeu i Norbertu Linsu, o čemu piše njemački list Bild. Trenutna zakonska granica za udio etanola u standardnom benzinu iznosi deset odsto. Poznati Super E10 stoga sadrži do deset odsto bioetanola. Kod E20 taj bi se udio udvostručio. Za vozače to, međutim, ne znači da će se odmah pojaviti nove oznake na benzinskim pumpama. Evropska komisija zasad je samo najavila E20 kao moguću buduću regulativu. Trojica zastupnika CDU-a očekuju dalje korake u sklopu revizije relevantnih propisa EU-a, koja bi trebala biti dovršena do kraja 2026. godine. Kada bi se gorivo zaista moglo početi nuditi na benzinskim pumpama širom Evrope, zasad nije poznato. Takođe će trebati utvrditi koja vozila mogu podnijeti veći udio etanola. Glavni motiv ove inicijative jeste smanjenje potrošnje fosilnih goriva. Kod E20 veći dio benzina zamjenjuje se bioetanolom. On se, primjerice, proizvodi od žitarica, šećerne repe i drugih sirovina biološkog porijekla. Evropska komisija u svom pismu naglašava da bi veći udio biogoriva mogao pridonijeti smanjenju emisija postojećeg voznog parka. Istovremeno upozorava da treba uzeti u obzir moguće probleme s kompatibilnošću kod starijih vozila. Za vozače je, međutim, vjerovatno važnije drugo pitanje: koliko će E20 koštati? Bioetanol može biti jeftiniji od fosilnog benzina. Međutim, etanol ima manju energetsku vrijednost. Zbog toga je za istu pređenu udaljenost potrebno više goriva. Niža cijena litre stoga automatski ne znači i niže troškove vožnje. Ključno je kolika će biti razlika u cijeni E20 i konvencionalnog benzina te koliko će istovremeno porasti potrošnja. Zastupnici CDU-a koji zagovaraju E20 tvrde da bi takvo gorivo moglo smanjiti troškove. Međutim, zasad nema garancije da će E20 biti jeftiniji. Za potrošače bi stoga bilo mnogo važnije uspoređivati trošak po pređenom kilometru, a ne samo cijenu litre. Zbog manje energetske vrijednosti etanola, uz pretpostavku povećanja potrošnje od tri odsto, automobil koji s E10 troši 7,4 litre na 100 kilometara s E20 bi trošio oko 7,62 litre. Ako E10 stoji 2,25 evra po litri, E20 bi morao biti oko 6,6 centi jeftiniji po litri da bi prelazak na njega bio finansijski isplativ. E20 se u Njemačkoj praktično testira od 2023. godine. Prva benzinska pumpa s E20 otvorena je te godine u Mannheimu u Njemačkoj. Testiranje voznog parka, koje je u početku obuhvaćato samo 85 vozila, u međuvremenu je prošireno. Prema proizvođaču bioetanola CropEnergies, u testiranju je 2025. učestvovalo više od 80 vozila različitih proizvođača, od kojih je njih oko 50 redovno koristilo E20. Nakon potrošenih približno 35.000 litara goriva nisu zabilježeni tehnički problemi. Prema podacima CropEnergiesa, do kraja avgusta 2025. u poređenju s čistim fosilnim benzinom ušteđeno je više od 14.000 kilograma CO₂. Prosječna ušteda stakleničkih gasova zahvaljujući korištenom etanolu iznosila je 15 odsto. Međutim, riječ je o podacima koje navodi proizvođač odnosno operater goriva, pa ih treba posmatrati u tom kontekstu. Trebaće prilagoditi i zakonske zahtjeve. Trenutni standard za gorivo ograničava udio etanola u standardnom benzinu na deset odsto. Međutim, tehnička specifikacija za E20 benzin već postoji. Jedna od prednosti novog goriva jest činjenica da bi se postojeća infrastruktura benzinskih pumpi u načelu mogla nastaviti koristiti. Prema CropEnergiesu, testiranje u Mannheimu pokazalo je da za miješanje i distribuciju E20 nisu bile potrebne temeljne preinake benzinskih pumpi. To bi moglo olakšati uvođenje novog goriva. Problem stoga nije toliko u samim benzinskim pumpama, koliko u zakonskom odobrenju, standardu goriva i odobrenjima za pojedina vozila. Bioetanol nije automatski ekološki prihvatljiv. Ključno je od kojih se sirovina proizvodi te na koji se način one uzgajaju i prerađuju. Pri procjeni ukupnog uticaja zato treba uzeti u obzir površine potrebne za uzgoj, korištenje gnojiva, preradu i transport. Takođe, treba uzeti u obzir veću potrošnju goriva kod vozila koja koriste E20. S druge strane, veći udio bioetanola može smanjiti emisije fosilnog CO₂, prenosi Revijahak.
IZVOR: nezavisne.com