Hrana „pojede“ skoro trećinu izdataka u Crnoj Gori, više od evropskog prosjeka
Eurostat je objavio da su u januaru 2026. hrana i bezalkoholna pića, stanovanje, voda i energija, te transport zajedno činili gotovo polovinu ukupne potrošnje domaćinstava u Evropskoj uniji.
Hrana i bezalkoholna pića imaju znatno veći značaj u strukturi potrošnje koja se koristi za obračun harmonizovanog indeksa potrošačkih cijena (HICP) u Crnoj Gori nego u Evropskoj uniji. Prema podacima Eurostata za 2026. godinu, težina hrane i bezalkoholnih pića u Crnoj Gori iznosi 29,8 odsto, dok je na nivou Evropske unije oko 16,3 odsto. To znači da je udio ove kategorije u Crnoj Gori za 13,5 procentnih poena veći, odnosno oko 1,8 puta viši nego u EU. Razlika pokazuje koliko hrana ima veći značaj u strukturi izdataka u Crnoj Gori u odnosu na evropski prosjek. Hrana i bezalkoholna pića imaju težinu od 40,1 odsto u Sjevernoj Makedoniji, 34,5 odsto u Albaniji, 32,8 odsto na Kosovu i 29,4 odsto u Srbiji. Eurostat je početkom septembra objavio da su u januaru 2026. hrana i bezalkoholna pića, stanovanje, voda i energija, te transport zajedno činili 46 odsto ukupne potrošnje domaćinstava u Evropskoj uniji. Svaka od ove tri kategorije posljednjih godina bilježila je značajnije promjene cijena, zbog čega imaju veliki uticaj i na ukupna inflatorna kretanja. Između januara 2025. i januara 2026. na nivou EU najviše je povećan udio izdataka za rekreaciju, sport i kulturu – za 1,2 procentna poena. Udio restorana i usluga smještaja povećan je 0,3 procentna poena, a obrazovanja 0,1 procentni poen. Istovremeno, udio transporta smanjen je za 0,4 procentna poena, a informacija i komunikacija za 0,3 procentna poena. Struktura izdataka u Crnoj Gori razlikuje se od evropskog prosjeka i kod drugih kategorija. Transport u HICP-u Crne Gore ima težinu od 11,5 odsto, dok je na nivou EU oko 14,7 odsto. U Srbiji transport čini 12,9 odsto, Sjevernoj Makedoniji 10,4 odsto, a na Kosovu 18,8 odsto. Posebno se izdvaja kategorija restorana i usluga smještaja, čija težina u Crnoj Gori iznosi čak 14,2 odsto. U Albaniji je ona 14,5 odsto, Sjevernoj Makedoniji 8,7 odsto, na Kosovu 4,3 odsto, a u Srbiji svega 3,9 odsto. Međutim, ovaj podatak ne znači da crnogorska domaćinstva izdvajaju 14,2 odsto svog budžeta za restorane i hotele. HICP se zasniva na takozvanom domaćem konceptu, što znači da obuhvata potrošnju ostvarenu na teritoriji zemlje bez obzira na to da li je riječ o rezidentima ili stranim posjetiocima. Potrošnja turista u Crnoj Gori, između ostalog na smještaj i ugostiteljske usluge, zato ulazi u obračun težina HICP-a. Eurostat navodi da se HICP težine ažuriraju svake godine i izražavaju kao udio pojedinih kategorija u ukupnoj monetarnoj potrošnji domaćinstava obuhvaćenoj ovim indeksom. Stvarna individualna potrošnja po stanovniku u Crnoj Gori u 2025. godini dostigla je 71 odsto prosjeka Evropske unije, mjereno standardom kupovne moći (PPS). Godinu ranije bila je na 70 odsto prosjeka EU. Ovaj pokazatelj nije isto što i težina pojedinih kategorija u HICP-u. Stvarna individualna potrošnja obuhvata dobra i usluge koje pojedinci stvarno koriste, bez obzira na to da li ih direktno plaćaju domaćinstva, država ili neprofitne organizacije, zbog čega ga Eurostat koristi kao jedan od pokazatelja materijalnog blagostanja stanovništva.
IZVOR: oslobodjenje.ba